Posebno će uticati na vodeće američke pružaoce digitalnih usluga koje je Evropska unija identifikovala kao “čuvare kapija (gejtkipere)”. Ti provajderi, zajedno sa svojom širokom bazom klijenata širom Evrope i Atlantika, moraće da se usklade sa novim regulatornim zahtevima.
Koji su zahtevi interoperabilnosti za gejtkipere?
Na konferenciji “Internet dijalog 2023” održanoj danas u Beogradu, profesor Univerziteta u Ljubljani, dr Matija Damjan, podelio je svoje mišljenje na temu interoperabilnosti uslova za digitalne gejtkipere koje je uvelo novo zakonodavstvo EU.
“Svrha ovog Zakona o digitalnim tržištima je da se u osnovi spreči zloupotreba tržišne moći od strane tehnoloških giganata na evropskom digitalnom jedinstvenom tržištu, dok se Zakon o digitalnim uslugama odnositi na sve onlajn usluge”, pojasnio je on na početku.
U tom smislu, digitalni gejtkiperi su tehnološki giganti koji ispunjavaju određene ekonomske testove merljive njihovim godišnjim prometom ili tržišnom procenom.
“Tehnološki giganti imaju značajan uticaj na unutrašnja tržišta. Preciznije, godišnji promet od minimum 7,5 milijardi evra u EU u prethodne tri finansijske godine, ili tržišna procena od najmanje 75 milijardi evra. Štaviše, to je kompanija koja pruža istu osnovnu uslugu platforme (CPS) u najmanje tri zemlje članice. To je kompanija koja obezbeđuje CPS koji je važan prolaz za poslovne korisnike da dođu do krajnjih korisnika, ima najmanje 45 miliona mesečno aktivnih krajnjih korisnika i najmanje 10.000 poslovnih korisnika u EU. To je kompanija koja uživa ukorenjenu i nedostižnu poziciju u svom poslovanju najmanje tri godine zaredom”, objasnio je profesor.
Zabrana nepoštenih poslovnih praksi, bolja zaštita podataka i povećana privatnost
Prema novom pravilniku, zabrana nepoštene poslovne prakse izgledaće ovako:
- Isključenost konkurencije: rangiranje sopstvenih proizvoda ili usluga više od konkurenata;
- Korišćenje privatnih podataka koje generišu poslovni korisnici da bi se takmičili protiv njih;
- Prisiljavanje poslovnih korisnika i krajnjih korisnika da isključivo koriste usluge gejtkipera, a ne usluge trećih strana;
- Zahtevanje od korisnika da koriste usluge gejtkipera koje nisu neophodne ili da ih spreče da deinstaliraju ili otkažu pretplatu na takve usluge.
Drugi skup pravila tiče se bolje zaštite podataka, što znači da gejtkiperi neće moći da:
- Prikupljaju, skladište ili obrađuju lične podatake krajnjih korisnika prikupljenih putem usluga nezavisnih proizvođača bez saglasnosti korisnika;
- Prate krajnje korisnike izvan CPS-a gejtkipera kako bi se ciljano oglašavali bez saglasnosti korisnika;
- Obrađuju lične podatke korisnika za ciljano oglašavanje bez saglasnosti korisnika.
Treća grupa propisa uključuje povećanu transparentnost, što znači da:
- Pretraživači moraju da objasne oglašivačima i izdavačima svoje sisteme cena i naknada;
- Pretraživači moraju da daju oglašivačima i izdavačima pristup svojim podacima o marketinškim i reklamnim performansama;
- Prodavnice softverskih aplikacija moraju da objavljuju opšte uslove pristupa prodavnici od strane trećih lica.
Krajnji cilj je poboljšani izbor korisnika
Kako je istakao dr Matija Damjan, povećan izbor korisnika je cilj koji treba postići novim pravilima interoperabilnosti.
“Osnovni uslov je da operativni sistemi i ključne hardverske i softverske funkcije moraju da budu međusobno povezane sa softverom i hardverom nezavisnih proizvođača. Usluge razmene poruka takođe bi trebalo da postanu interoperabilne”, rekao je on.
U ovom trenutku je takođe važno razjasniti šta interoperabilnost znači u ovom kontekstu.
“To je mogućnost razmene informacija i međusobnog korišćenja informacija koje su razmenjene putem interfejsa ili drugih rešenja, tako da svi elementi hardvera i softvera rade sa drugim hardverom i softverom i sa korisnicima na sve načine na koje su namenjeni funkcionisanju. Sprovodi se kroz deljene protokole, API ili druga tehnička rešenja kao što su data pools, rekao je profesor Damjan.
Kada je u pitanju horizontalna interoperabilnost, on je naglasio da se radi o nečemu što nije sadržano u prvobitnom predlogu Zakona o digitalnim tržištima od strane Evropske komisije, ali ga je Evropski parlament kasnije uveo u zakonodavnu proceduru.
“To znači da osnovne funkcionalnosti gejkipera nezavisne od broja interpersonalnih komunikacionih usluga moraju da budu interoperabilne sa srodnim uslugama drugog provajdera. Drugim rečima, to znači da bi korisnici trebalo da budu u mogućnosti da pošalju poruku na iMessage ili WhatsApp putem drugih messenger servisa, kao što su Signal ili Telegram”, zaključio je on.
Iz navedenog je očigledno da će se digitalni pejzaž neminovno promeniti, i to na bolje, bar sa stanovišta krajnjih korisnika. Međutim, to podrazumeva ozbiljna prilagođavanja i u proizvodnji hardvera i softvera, prikupljanju podataka i još mnogo toga, za velike tehnološke kompanije.
Drugim rečima, konačno ulazimo u eru u kojoj će biti uzurpirana moć velikih tech kompanija i tržište će postati pravednije za konkurenciju, bez obzira na veličinu biznisa ili zemlju iz koje dolaze.
